Затвори оглас

Имамо иПхоне уређаје са њиховим иОС-ом (а самим тим и иПад-ове са иПадОС-ом), и имамо велики избор произвођача који производе Андроид телефоне и таблете. Иако постоји много брендова, постоје само два оперативна система. Али да ли има смисла желети нешто више? 

Андроид и иОС су тренутно дуопол, али током година смо видели да многи изазивачи долазе и одлазе. Међу неуспешним ривалима практично само два оперативна система су БлацкБерри 10, Виндовс Пхоне, ВебОС, али и Бада и други. Чак и ако говоримо о иОС-у и Андроид-у као о једина два, наравно да постоје и други играчи, али они су толико мали да се нема смисла бавити њима (Саилфисх ОС, Убунту Тоуцх), јер овај чланак није намењен решење у томе што желимо само још један мобилни оперативни систем.

Шта ако 

Крај Самсунговог Бада оперативног система може изгледати као јасан губитак ових дана. Самсунг је највећи продавац мобилних телефона и када би могао да их опреми сопственим оперативним системом, могли бисмо овде да имамо потпуно другачије телефоне. Другачија по томе што компанија не би морала да се фокусира на оптимизацију Андроид-а, већ би све радила под једним кровом баш као и Аппле. Резултат би могао бити заиста импресиван с обзиром на то да Самсунг има сопствену Галаки Сторе и чињеницу да би се за највећи број мобилних телефона на свету апликације и игре развијале на исти начин као што се то дешава са ајфонима, који су други после Самсунга. .

Међутим, упитно је да ли би Самсунг успео. Само је побегао са Баде на Андроид, јер је овај био очигледно испред и можда би сустизање јужнокорејског произвођача коштало толико времена и новца да можда није ту где је данас. Још једна мрачна страна мобилне историје је, наравно, Виндовс Пхоне, када се Мицрософт удружио са умирућом Нокијом, а то је заправо била смрт саме платформе. Истовремено, био је оригиналан, чак и помало строг. Може се рећи да Самсунг сада иде његовим стопама, који покушава да унесе максималну везу између Виндовс-а и Андроид-а у својој Оне УИ суперструктури.

Мобилни оперативни системи и њихова ограничења 

Али да ли постоји будућност у мобилним оперативним системима? Ја не мислим тако. Било да гледамо на иОС или Андроид, у оба случаја то је рестриктивни систем који нам не даје потпуно ширење радне површине. Можда неће бити тако приметно са Андроид-ом и Виндовс-ом као са иОС-ом (иПадОС) и мацОС-ом. Када је Аппле дао иПад Про и Аир-у М1 чип који је првобитно ставио у своје рачунаре, потпуно је избрисао јаз у перформансама где мобилни уређај не би могао да се носи са зрелим системом. Јесте, само што Аппле не жели да има већи успешан портфолио.

Ако у руци држимо „само“ телефон, можда нећемо схватити његову пуну снагу, која је често већа од оне коју имају наши рачунари. Али Самсунг је то већ разумео и у врхунским моделима нуди ДеКс интерфејс који је заиста близак десктоп систему. Само повежите свој телефон са монитором или ТВ-ом и можете да се играте са Виндовс-ом и целом мултитаскингом на потпуно другом нивоу. Таблети то могу да ураде директно, односно на свом екрану осетљивом на додир.

Трећи мобилни оперативни систем нема смисла. Има смисла да Аппле има предвиђање да коначно да иПад-овима пун мацОС јер они то могу да поднесу без проблема. Задржите иПадОС само за основну палету својих таблета. Мајкрософт, тако огромна компанија са толико могућности, овде има свој Сурфаце уређај, али не и мобилне телефоне. Ако се нешто не промени у том погледу, ако Самсунг нема где другде да гурне свој ДеКс ин Оне УИ, и ако Аппле више уједини/повезује системе, постаће неустрашиви владар технолошког света. 

Можда сам глуп, али будућност мобилних оперативних система не лежи у сталном додавању нових функција. Тада неко коначно схвати да је технологија прерасла њихова ограничења. И нека то буде Гугл, Мајкрософт, Епл или Самсунг. Једино право питање које треба поставити није да ли, већ када. 

.