Затвори оглас

Година је била 2006. Аппле је био заузет развојем пројекта Пурпле, за који је знала само шачица инсајдера. ЦОО компаније Цингулар, компаније која је годину дана касније постала део АТ&Т-а, Ралпх де ла Вега, био је један од њих. Он је био тај који је омогућио договор између Аппле-а и Цингулара за ексклузивну дистрибуцију надолазећег телефона. Де ла Вега је била веза Стива Џобса у компанији Цингулар Вирелесс, чије су мисли биле окренуте ка револуционисању мобилне индустрије.

Једног дана Стив Џобс је питао де ла Вегу: „Како да овај уређај учините добрим телефоном? Не мислим како направити тастатуру и сличне ствари. Моја поента је да унутрашње компоненте радио пријемника раде добро.' За ова питања, АТ&Т је имао приручник од 1000 страница са детаљима о томе како произвођачи телефона треба да направе и оптимизују радио за своју мрежу. Стив је затражио овај приручник у електронском облику путем е-поште.

30 секунди након што је де ла Вега послао мејл, Стив Џобс га зове: „Хеј, шта до...? Шта би требало да буде? Послао си ми тај огроман документ и првих сто страница су о стандардној тастатури!'. Де ла Вега се насмејао и одговорио Џобсу: „Извини Стеве што нисмо дали првих 100 страница. Они се не односе на вас.” Стив је управо одговорио "Добро" и спустио слушалицу.

Ралпх де ла Вега је био једини у Цингулару који је отприлике знао како ће изгледати нови иПхоне и морао је да потпише уговор о неоткривању података који му је забрањивао да било шта открива другим запосленима компаније, чак ни управни одбор није имао појма шта би иПхоне заправо био и видели су то тек након потписивања уговора са Апплеом. Де ла Вега је могао да им да само опште информације, које свакако нису укључивале ону о великом капацитивном екрану осетљивом на додир. Након што је дочуло до Цингуларовог главног технолошког директора, он је одмах позвао де ла Вегу и назвао га будалом јер се овако предао Апплеу. Он га је уверио рекавши: „Верујте ми, овом телефону није потребно првих 100 страница.“

Поверење је одиграло кључну улогу у овом партнерству. АТ&Т је био највећи оператер у САД, али се ипак суочио са многим проблемима, као што је пад профита од кућних телефона, који су до тада давали већину новца. У исто време, други највећи превозник, Веризон, био је за петама, а АТ&Т није могао да приушти превише ризика. Ипак, компанија се кладила на Аппле. По први пут у историји, произвођач телефона није подлегао диктату оператера и није морао да прилагођава изглед и функционалност својим жељама. Напротив, сама компанија Аппле је диктирала услове, па чак и прикупљала десетину за коришћење тарифе од стране корисника.

„Говорио сам људима да се не кладите на уређај, кладите се на Стива Џобса“, каже Рандалпх Степхенсон, извршни директор АТ&Т-а, који је преузео Цингулар Вирелесс у време када је Стив Џобс први пут представио иПхоне свету. У то време, АТ&Т је такође почео да пролази кроз фундаменталне промене у функционисању компаније. иПхоне је изазвао интересовање Американаца за мобилне податке, што је довело и до загушења мреже у великим градовима и до потребе за улагањем у изградњу мреже и добијање радио спектра. Од 2007. године компанија је на овај начин инвестирала преко 115 милијарди америчких долара. Од истог датума, количина преноса се такође удвостручава сваке године. Степхенсон овој трансформацији додаје:

„Договор о иПхоне-у је све променио. То је променило нашу алокацију капитала. То је променило начин на који размишљамо о спектру. То је променило начин на који размишљамо о изградњи и дизајнирању мобилних мрежа. Идеја да би 40 антенских стубова било довољно одједном се претворила у идеју да ћемо тај број морати да помножимо.

Извор: Форбес.цом
.