Затвори оглас

Аппле остварује огроман профит од иПхоне-а и иПад-а. Уређаји су популарни и због чињенице да се нуде по релативно приступачним ценама. Међутим, Аппле то постиже под веома тешким условима које диктирају кинеске фабрике. Калифорнијска компанија се труди да своју опрему производи што јефтиније, а то највише осећају кинески радници...

Наравно, то није само пример Епла, већ се често говори о његовим производним процесима. Јавна је тајна да се производи у Кини под условима који не би били ни легални у Сједињеним Државама.

Али ситуација можда и није тако критична. Аппле несумњиво може себи приуштити да фабрикама плаћа више новца, или барем захтијева веће плате за раднике. Радници који праве ајфоне и ајпеде сигурно не могу да приуште ове уређаје, а неки од њих никада неће ни видети готове уређаје. Такође не би шкодило да се подигну стандарди рада и безбедности, а да се и даље задржи Аппле-ов огроман профит, али они то не чине.

сервер Тхис Америцан Лифе прошле недеље је посветио велики специјал индустријској производњи Аппле-а. Можете прочитати цео извештај овде, овде бирамо неколико најзанимљивијих тачака.

  • Шенжен, град у којем се производи већина производа, био је мало село поред реке пре 30 година. Сада је то град који има више становника од Њујорка (13 милиона).
  • Фокцонн, једна од компанија која производи иПхоне и иПад (и не само њих), има фабрику у Шенжену која запошљава 430 људи.
  • У овој фабрици постоји 20 бифеа, од којих сваки опслужује 10 људи дневно.
  • Један од радника које је Мајк Дејзи (аутор пројекта) интервјуисао била је 13-годишња девојчица која свакодневно полира стакло за хиљаде нових иПхоне-а. Интервју са њом обављен је испред фабрике коју чува наоружана стража.
  • Ова 13-годишња девојчица открила је да је у Фокцонну не занимају године. Некада има инспекција, али у фирми знају када ће се десити, па пре доласка инспектора младе раднике замене старијима.
  • Током прва два сата које је Дејзи провео ван фабрике, наишао је на раднике који су тврдили да између осталих имају 14, 13 и 12 година. Аутор пројекта процењује да су око 5% запослених са којима је разговарао били малолетници.
  • Дејзи претпоставља да Аппле, са таквим оком за детаље, мора да зна за ове ствари. Или не зна за њих јер једноставно не жели.
  • Репортер је обишао и друге фабрике у Шенжену, где се представио као потенцијални купац. Открио је да су појединачни спратови фабрика заправо огромне хале које могу да приме 20 до 30 хиљада радника. Собе су тихе. Забрањено је причати и нема машина. За тако мало новца нема разлога да их користите.
  • Кинески радни „сат” је 60 минута, за разлику од америчког, где још увек имате времена за фејсбук, туширање, телефонски позив, или необавезан разговор. Званично, радни дан у Кини је осам сати, али стандардне смене су дванаест сати. Обично се продужавају на 14-16 сати, посебно ако је у производњи нови производ. Током Дејзиног боравка у Шенжену, један од радника је умро након што је завршио 34-часовну смену.
  • Монтажна трака може да се креће само онолико брзо колико и најспорији радник, тако да су сви запослени под надзором. Већина њих кошта.
  • Запослени одлазе на спавање у мале спаваће собе, где је обично 15 кревета који су намештени до плафона. Просечан Американац не би имао прилику да се уклопи овде.
  • Синдикати су илегални у Кини. Свако ко покуша да створи нешто слично накнадно је затворен.
  • Дејзи је разговарала са многим садашњим и бившим радницима који тајно подржавају синдикат. Неки од њих су се жалили да користе хексан као средство за чишћење екрана за иПхоне. Хексан испарава брже од других средстава за чишћење, убрзавајући производњу, али је неуротоксичан. Руке оних који су долазили у контакт са хексаном стално су се тресле.
  • Један од бивших радника тражио је од његове компаније да му исплати прековремени рад. Када је она то одбила, отишао је у менаџмент, који га је ставио на црну листу. Кружи међу свим компанијама. Људи који се појављују на листи су проблематични радници за компаније, а друге компаније их више неће запошљавати.
  • Један човек је згњечио руку у металној преси у Фокцонну, али му компанија није пружила никакву медицинску помоћ. Када му је рука зарасла, више није могао да ради са њом, па је добио отказ. (Срећом, нашао је нови посао, рад са дрветом, где каже да има боље услове за рад – ради само 70 сати недељно.)
  • Иначе, овај човек у Фокцонн-у је правио метално кућиште за иПад-ове. Када му је Дејзи показао свој иПад, схватио је да га човек никада раније није видео. Држао га је, играо се с њим и рекао да је "магично".

Не морамо далеко тражити разлоге зашто Аппле производи своје производе у Кини. Када би се иПхоне и иПад производили у Америци или Европи, трошкови производње би били вишеструко већи. Овде се постављају одређена производња, хигијена, безбедност и стандарди, којима се Фокцонн, искрено, не приближава. Увоз из Кине се једноставно исплати.

Ако би Епл одлучио да почне производњу својих производа у Америци по тамошњим правилима, цене уређаја би порасле, а продаја компаније би се истовремено смањила. Наравно, то не би волели ни купци ни акционари. Истина је, међутим, да Епл има тако огромне профите да би могао да „затегне” производњу својих уређаја чак и на америчкој територији, а да не мора да банкротира. Дакле, питање је зашто Аппле то не ради. Свако може сам себи да одговори, али зашто мање зарађивати од "кућне" производње, када је још боље "напољу", зар не...?

Извор: БусинессИнсидер.цом
Фото: ЈорданПоуилле.цом
.