Затвори оглас

Тренутно се чини да се ера лиценцираног софтвера на челу са Мицрософт Виндовс-ом, која је овде преовладавала неколико деценија, заувек приводи крају. Донедавно се лиценцирани софтверски модел сматрао јединим могућим начином приступа продаји рачунарске технологије.

Идеја да је пут лиценцираног софтвера једини исправан укорењена је током 1990-их, заснована на монументалном успеху Мајкрософта, и увек је додатно поткрепљена када су неки од интегрисаних уређаја тог времена као што су Амига, Атари СТ, Ацорн , Комодор или Архимед.

У то време, Епл је била једина компанија која је производила интегрисане уређаје без икаквих сметњи од стране Мајкрософта, а то је такође било веома тешко време за Епл.

Пошто се модел лиценцираног софтвера сматрао јединим одрживим решењем, касније је било много покушаја да се прати Мицрософт и такође иде путем лиценцираног софтвера. Вероватно најпознатији је ОС/2 из ИБМ-а, али су Сун са Соларисом или Стив Џобс са својим НеКСТСТЕП-ом такође дошли до својих решења.

Али чињеница да нико није успео да постигне исти ниво успеха са својим софтвером као Мицрософт сугерише да нешто озбиљно није у реду.

Испоставило се да модел лиценцног софтвера који је Мајкрософт изабрао није најисправнија и најуспешнија опција, али зато што је Мајкрософт деведесетих година успоставио монопол од којег нико није могао да се одбрани, и зато што је деценијама злоупотребљавао своје хардверске партнере. успео да победи са вашим лиценцираним софтвером. У свему томе су му све време помагали медији који су извештавали о свету технологије, који су прикривали пропусте и непоштене праксе Мајкрософта и увек га слепо величали, и све то упркос негодовању независних новинара.

Још један покушај тестирања лиценцираног софтверског модела дошао је почетком 21-их када Палм није успео да се добро снађе у продаји свог личног дигиталног помоћника (ПДА). Тада су Палму сви саветовали, на основу актуелног тренда, управо оно што би саветовао Мајкрософт, а то је да своје пословање подели на софтверски и хардверски део. Иако је у то време оснивач Палм-а Џеф Хокинс успео да искористи стратегију сличну Апплеовој да изађе на тржиште са Треос-ом, односно пиониром међу паметним телефонима, предстојеће праћење Мицрософтовог модела довело је Палм до ивице пропасти. Компанија се поделила на софтверски део ПалмСоурце-а и хардверски део ПалмОне-а, чији је једини резултат био да су корисници заиста били збуњени и то им сигурно није донело никакву корист. Али оно што је на крају потпуно убило Палма је заправо иПхоне.

Крајем 1990-их, Аппле је одлучио да уради нешто потпуно нечувено у време када је доминирао лиценцирани софтвер, односно да производи интегрисане уређаје. Аппле се, под вођством Стива Џобса, фокусирао на нешто што нико у свету рачунара у то време није могао да понуди – иновативну, креативну и чврсту везу између хардвера и софтвера. Убрзо је дошао до интегрисаних уређаја као што су нови иМац или ПоверБоок, који више нису били само уређаји некомпатибилни са Виндовс-ом, већ и изненађујуће иновативни и креативни.

Епл је 2001. године, међутим, дошао са тада потпуно непознатим иПод уређајем, који је до 2003. успео да освоји цео свет и донесе енормне профите Епл-у.

Упркос чињеници да су медији који извештавају о свету компјутерске технологије одбијали да узму у обзир правац у коме су те технологије почеле да иду, будући развој Мајкрософта полако је постајао јасан. Стога је између 2003. и 2006. почео да ради на сопственој варијацији на тему иПод-а како би 14. новембра 2006. представио свој Зуне плејер.

Нико се, међутим, не може изненадити да је Мајкрософт у области интегрисаних технологија прошао отприлике једнако лоше као Епл у области лиценцираног софтвера, па је Зуне био праћен срамотом у свим својим генерацијама.

Међутим, Аппле је отишао даље и 2007. године представио први иПхоне, који је у року од четврт године надмашио покушаје Мицрософта да лиценцира софтвер за Виндовс ЦЕ/Виндовс Мобиле мобилне телефоне.

Мајкрософту није преостало ништа друго него да купи компанију за пола милијарде долара, захваљујући којој би могао да крене путем интегрисаних мобилних уређаја. 2008. године је, дакле, апсорбовао тада релативно популаран мобилни уређај Дангер, чији је суоснивач Енди Рубин, који је заправо био претеча Андроид-а, јер је по свом софтверском делу био систем заснован на Јави и Линуксу.

Мицрософт је урадио потпуно исту ствар са Дангером као и са свим својим аквизицијама, безобзирно га трпајући у грло.

Оно што је произашло из Мајкрософта је КИН - Мицрософтов први интегрисани мобилни уређај који је на тржишту трајао 48 дана. У поређењу са КИН-ом, Зуне је и даље био огроман успех.

Вероватно више није изненађујуће да када је Аппле објавио иПад, који је лако освојио наклоност целог света, Мајкрософт је, заједно са својим дугогодишњим партнером ХП-ом, брзо пожурио са својим одговором у виду таблета Слате ПЦ, тј. којих је произведено свега неколико хиљада јединица.

И тако је само питање шта ће Мајкрософт урадити са умирућом Нокиом, коју тренутно гура у грло.

Изненађујуће је колико су технички медији били слепи јер нису могли да виде текућу ерозију модела лиценцираног софтвера коју је Аппле изазвао својим интегрисаним производима. Како другачије објаснити ентузијазам који је настали Андроид скупио од ових медија. Медији су га сматрали наследником Мајкрософта, од кога би Андроид преузео доминацију лиценцираног софтвера.

Полице са софтвером у Аппле Сторе-у.

Гоогле се удружио са ХТЦ-ом да би направио Некус – уређај који ради искључиво на Андроид-у. Али након што је овај експеримент пропао, овог пута Гугл се удружио са Самсунгом да би направио још два промашаја, Некус С и Галаки. Његов најновији продор у свет паметних телефона дошао је из партнерства са ЛГ-ом који је изнедрио Некус 4, још један Некус који нико много не купује.

Али као што је Мајкрософт желео свој удео на тржишту таблета, тако је желео и Гугл, па се 2011. фокусирао на прилагођавање Андроида 3 за таблете, али резултат је био толика катастрофа да се причало о тонама Некус таблета који ће пунити складишта раштркана широм света. .

Године 2012. Гугл је у партнерству са Асус-ом осмислио таблет Некус 7, који је био толико ужасан да су чак и најзахтевнији Андроид фанови признали да је то срамота за компанију. И иако је Гугл 2013. године исправио значајан део грешака, не може се рећи да би неко много веровао његовим таблетима.

Међутим, Гугл није само пратио Мајкрософт у свом моделу лиценцираног софтвера и у петљањима како на пољу паметних телефона тако и на пољу таблета, већ га верно копира и у оквиру прескупих аквизиција.

Верујући да ће Гугл пробити на тржиште интегрисаних уређаја подједнако успешно као и Аппле, купио је Моторола Мобилити 2011. за 12 милијарди долара, али је на крају коштао Гоогле много више милијарди него што би икада могао да заради од куповине.

Дакле, може се рећи да је фасцинантно какве парадоксалне кораке предузимају компаније попут Мајкрософта и Гугла и колико милијарди троше на постали су компанија попут Епла, иако сви већ знају да је модел лиценцног софтвера одавно мртав.

Извор: АпплеИнсидер.цом

.