Затвори оглас

Овај тип је око компјутера и Аппле-а већ неколико година. Реч је дала реч, па смо интервјуисали Ладу Јанечек.

Здраво Влад, деведесетих година у Чешкој су неки компјутерски издавачи објавили специјализоване додатке фокусиране на Аппле. Чак је објављен и чешки Аппле фанзин, али су све ове периодике после неког времена умрле.

Да, овде су излазили специјализовани часописи или додаци у временима када су издавачи могли да плате цео часопис само из прихода од реклама, а приход од продаје уопште није био потребан. Овај период се завршио крајем 1990-их, а са њим и многи не само Аппле магазини – њихови издавачи једноставно више нису могли да буду плаћени. Било је мало читалаца који плаћају и оглашавање се значајно смањило. А велике издавачке куће сада, сасвим разумљиво, издају само оне часописе који доносе профит. Током своје новинарске праксе доживео сам више од једног часописа који је издавач укинуо иако је био профитабилан. И то је урадио само зато што није зарађивао довољно.

Шта вам је заправо дало идеју да издате тако уско специјализован часопис као што је СуперАппле Магазин?

Овде је мало другачије. Све што радимо, радимо зато што уживамо и желимо да то радимо. Одувек смо мислили на часопис којег не треба да се стидимо ни ми ни читаоци. А штампани часописи дефинитивно још нису на крају свог живота. Морамо да будемо свесни разлика између часописа – у време када многи од њих у суштини само „рециклирају” вести са веба и штампају се на материјалу блиском квалитету тоалет папира, разумем склоност читаоца према електронској верзији ( онај на иПад-у изгледа боље од прештампаног валовитог папира). Али и штампани часопис може имати своје место ако се ради поштено и с љубављу. Ако претерујем, такав часопис може да буде и „комад намештаја” у вашем ентеријеру и волећете да га одложите у библиотеку и да га после погледате. А то је оно што покушавамо да урадимо чињеницом да часопис садржи оригиналне текстове који нису преузети са веба, а папир је у суштини најбоља ствар за штампање часописа. И драго нам је да читаоци које срећемо имају исто мишљење о томе.

И постоји још једна димензија штампаног часописа. И то је област која служи за преношење информација. Ако у било ком часопису отворите графички добро дизајнирани рашир на две стране, цела област величине А3 ће бити удахнута вама. И цео екран од две странице на вама делује потпуно другачије него исти приказан на неупоредиво мањој површини таблета од десет инча. Лепо изгледа на иПад-у, али вас неће ставити на гузицу. Папир има ту способност.

Али како желите да се такмичите са веб-сајтом на коме се информације објављују за неколико минута иу часопису у периоду од неколико недеља? Зашто би људи куповали штампани часопис?

И зашто да се такмичимо са њима? Посвећени смо потпуно другачијим областима од веб сервера. Не покривамо првенствено актуелне вести, али доносимо тестове и теме које нећете наћи на веб страници. Фокусирамо се на теме са дугим животом – на пример, водич који долази уз сваки број једнако је користан на дан објављивања као и шест месеци од сада. Исто важи и за упутства у одељку Савети и трикови или о тестовима. А за њих имамо чак и рецензију, због добрих односа са произвођачима и дистрибутерима, често први код нас. Укратко и добро: док јучерашњи сајт често више није занимљив за читање, чак и пола године стар часопис има скоро исту вредност као на дан када је изашао.

А зашто штампани часопис има смисла, рекао сам у претходном одговору, а ако неко ипак неће штампани часопис, имамо и чисто електронску верзију на располагању од почетка.

Колико ће електронских верзија бити продато, а колико неће платити „читачи”? Да ли користите било какву заштиту од копирања за дигиталну верзију?

Електронска продаја чини отприлике десет одсто укупне продаје и у апсолутном броју превазилази наша очекивања. Наравно, рачунам само продате електронске верзије, а не оне које поклањамо бесплатно као бонус претплатницима на штампану верзију. Заштитом од копирања за нас управљају наши системи за издаваштво (користимо Вооки и Публеро), али заправо само током трајања тренутног издања. Када се објави ново издање, свако ко га је купио на Публеру може га преузети у ПДФ формату за сопствену употребу, као што је архивирање. Верујемо да ако једном платите часопис, требало би да га заувек имате у рукама, без обзира на то шта се у будућности може десити са добављачем преко кога сте га купили.

А ако је часопис доступан и ван ових рута? Признајем да радије не гледам. Једноставно – ако нема читалаца који плаћају, неће бити ни часописа. Дани када се часопис могао плаћати само од прихода од оглашавања већ су неколико година прошлост.

Спремате ли неку вест за читаоце?

Програмерски студио Тоуцхарт припрема алтернативни читач за оне који не желе да користе универзална решења као што су Публеро или Вооки и који желе да читају часопис само на свом иПад-у користећи Киоск. Међутим, примарни канал за дистрибуцију и даље ће бити Публеро на више платформи, који вам омогућава да читате часопис на иОС-у, као и на Андроид или десктоп рачунарима, без обзира на оперативни систем који се користи.

Такође припремамо пројекат за нови месечни часопис који ће бити фокусиран само на иОС уређаје са мало другачијим фокусом од СуперАппле Магазин-а. Биће то електронски интерактивни часопис намењен само иОС уређајима, који ће припремати нова редакција коју тренутно градимо. Радујем.

И да не заборавимо: под именом СуперАппле он тхе роад, припремамо серију друштвених неформалних дружења свих корисника и љубитеља производа са загризеном јабуком. Тиме настављамо традицију легендарних сусрета Брно Аппле, који су одувек уживали велико интересовање. Бићемо на сваком састанку, одлична атмосфера и приказ занимљивих Аппле производа и додатака које тренутно тестирамо у редакцији. Међутим, овога пута нећемо се фокусирати само на Брно и Праг, већ ћемо редовно организовати овај сусрет у неком од градова наше републике. А почињемо већ 11. октобра у 17 часова у ресторану Голиаш у Оломоуцу. Ако сте у околини, дођите и разговарајте о свим стварима јабуке.

Колико често ће бити састанци и где?

Покушаћемо да одржавамо састанке најмање једном у два месеца, а можда и чешће ако постоје одговарајућа сазвежђа. И желимо да се фокусирамо пре свега на регионалне градове – први је Оломоуц, други ће бити Острава, а о редоследу осталих градова одлучује директно народ гласањем о роадсхов.супераппле.цз.

Раније сте радили у Жива.цз. Како си те, апликант, одвео тамо? Зар ниси био ту због егзотике?

Није био. Опште распрострањена идеја да на Жива.цз и Рачунару постоје само ПЦ људи (који су толико симбиотске редакције да се не могу ни раздвојити) заправо је далеко од истине. Мало је редакција космополитских као Живе или Компјутер, редакција са тако високом концентрацијом разних компјутерских алтернатива и искуством са разним компјутерским чудностима по квадратном метру као код нас, које бисте такође тешко пронашли.

Можда је било другачије од почетка. Знате, придружио сам се тадашњем Цомпутер Пресс-у као уредник након рата 2000. године, а тада сам био помало егзотичан са својим пензионисаним ПоверБоок-ом са Мац ОС-ом 8.6. И то из врло практичног разлога: класика и њено кодирање чешког језика нису били баш компатибилни са остатком света у то време, а ако је неко заборавио да изврши конверзију пре објављивања, проблем је већ постојао. Преживео сам са овом опасном конфигурацијом све време док сам био главни уредник МобилМаније, а када сам касније прешао у Компјутер и Живу, већ сам имао потпуно безбедног Пантера са становишта чешког језика и сајта.

Чланци на супераппле.цз су лиценцирани под Цреативе Цоммонс. Шта вас је довело до ове необичне одлуке?

Све се мења и природно је да и наш сајт пролази кроз овај развој. Од почетка нам је циљ био да то направимо пре свега за заједницу и ту жељу се повинујемо и сада. До сада смо се увек бавили захтевима за пружање информација које смо објавили са СуперАппле.цз појединачно и увек на задовољство обе стране. Сада ће све бити лакше, јер садржај који ми објављујемо иде под Цреативе Цоммонс лиценцом, тачније његова ЦЦ БИ-НЦ-НД 3.0 варијанта, која је у суштини одлична за свакога ко креира садржај за људе, а не за своје задовољство его. И истовремено пружа довољну заштиту у случају да неко жели да искористи ваш рад за сопствено богаћење.

На крају крајева, ми смо у двадесет првом веку, па зашто не бисмо и модернизовали поглед на ауторска права на вебу. До сада популарна формулација "Сва права задржана - дистрибуција садржаја без писмене сагласности је забрањена" можда већ звони и на другим сајтовима.

Која је разлика између Аппле фанова сада и пре десет година?

Тако сте пре десет година могли да набројите навијаче на прсте и срели сте аутомобил са заглављеном јабуком највише неколико пута годишње. Данас је скоро сваки трећи прекривен јабуком. Раније је, због свог фокуса и апсолутно лудих цена, Аппле био углавном домен професионалних графичких дизајнера. Када смо се окупили на окупљању, просечна старост групе била је десет година старија него данас.

Данас је Аппле једноставно масовна афера, као и велики део обожаватеља. Користе Аппле јер им једноставно одговара и не чине га бескорисном науком. А у исто време, они нису тако тврдоглави фанови као некада – ако на тржишту изађе производ који им више одговара, лако ће прећи на њега.

Није ли то мало срамота? Раније је заједница више помагала једни другима... Није ли циљање нових купаца мало контрапродуктивно?

Не баш. Малобројни викачи у дискусијама на разним серверима су тако мали део заједнице да то не утиче значајно на њу. Када лично упознате друге узгајиваче јабука, они су потпуно другачији људи – отворени, вољни да помогну и страствени у вези са циљем.

Такође не мислим да је циљање нових купаца контрапродуктивно. Само захваљујући њему Аппле зарађује и стога само захваљујући њему има довољно средстава да може да развија нове технологије и нове производе онако како жели. И ако је неколицина гласноговорника опорезована због те чињенице, нека буде тако.

У последње три године и на чешком интернету доста се писало о Аппле-у. Какав је по вама ниво и квалитет објављених информација?

Вероватно није на мени да оцењујем квалитет објављених информација. Ако дата информација има своју публику и читаоце, онда вероватно није бескорисна. Мислим да је глупо покушавати да угодим свим врстама читалаца, а ово је оно што ми се заправо свиђа на чешкој Аппле сцени: уместо конкуренције, сарадње, уместо једног чланка на пет веб сајтова, читалац налази пет различитих перспектива на исту тему.

Шта мислите о Апплеовом тренутном правцу? Како доживљавате кадровске поставе?

Тренутни правац Аппле-а је заправо разумљив, иако ми се допао ранији фокус више на професионалну сферу. Чак је и Аппле заправо само компанија која – ако жели да испуни своје циљеве – мора да зарађује. И они добро знају који сегмент тржишта им највише зарађује и он се креће у том правцу и наставиће да се креће.

А кадровске листе? Они су заправо и разумљиви. У компанији је било много људи које је Стив Џобс директно довео, а Џобс је био тај који је могао да их задржи у Аппле-у. А после његовог одласка уследили су одласци ових људи који су отишли ​​да траже своју срећу негде другде.

Шта мислите да би Аппле требало да побољша?

По мом мишљењу, Аппле би требало више да слуша шта његови купци мисле о томе и, пре свега, да поправи грешке које им сметају. Или би барем требало да покуша да остави утисак да их слуша. Одличан пример за све њих је нова икона апликације Мапе у иОС-у 6 која навигира погрешним излазом из довода аутопута. Ова икона је била иста током бета тестирања овог система и о њој се доста писало. И на опште изненађење, иста икона је нетакнута чак иу коначној верзији система.

Па чему заправо служе ови бета тестови? Да ли је заиста био толики проблем поправити једну малу икону коју чак и просечан аматер може да поправи у Гимп-у за неколико минута? И управо овако Аппле забрља ствари. Компанија која је изградила своју репутацију на посвећености детаљима сада игнорише детаље, чак и након што је за њих знала довољно дуго. А то је погрешно и свакако треба да се промени.

Хвала на интервјуу.

.