Затвори оглас

Многи Аппле корисници били су изненађени првим анализама новог Мац Студио рачунара, које су говориле о теоријски могућем проширењу интерне меморије. Како се испоставило након растављања, овај најновији додатак Мац породици има два ССД слота, који су вероватно у потпуности искоришћени у конфигурацијама са 4ТБ и 8ТБ складишног простора. Нажалост, нико није успео у покушајима да самостално прошири складиште, уз помоћ оригиналног ССД модула. Мац се није чак ни укључио и користио је Морзеов код да каже „СОС“.

Иако су ССД слотови доступни након заиста тешког растављања уређаја, не могу се користити код куће. Стога је очигледно да неки облик софтверског закључавања спречава да се уређај укључи. Корисници Аппле-а стога изражавају велико неодобравање овог потеза компаније Аппле. Наравно, Аппле већ неколико година практикује нешто слично, када се, на пример, оперативна меморија или складиште не могу заменити у МацБоок-овима. Овде, међутим, има своје оправдање – све је залемљено на један чип, захваљујући чему бар добијамо предност брзе обједињене меморије. У овом случају, међутим, не добијамо никакву предност, напротив. На овај начин Епл јасно показује да купац који потроши преко 200 за рачунар и тако постане његов власник, нема апсолутно право да се на било који начин меша у његове унутрашње ствари, иако су тако дизајниране.

Софтверске браве су уобичајене за Аппле

Међутим, као што смо горе навели, сличне софтверске браве нису ништа ново за Аппле. Нажалост. Могли смо да се сусрећемо са нечим сличним неколико пута последњих година и брзо смо нашли заједнички именитељ за све ове случајеве. Укратко, Аппле не воли када корисник почне да се петља са сопственим уређајем, или га сам поправља или модификује. Утолико је тужније што је у читавом технолошком свету то само по себи. Аппле не дели овакав поглед на свет.

мацос 12 монтереи м1

Одличан пример су управо поменути МацБоок-ови, где практично ништа не можемо да заменимо, пошто су компоненте залемљене на СоЦ (Систем он а Цхип), што нам, с друге стране, доноси предности у брзини рада уређаја. Осим тога, критике су мање-више оправдане. Аппле наплаћује знатне суме за боље конфигурације, а ако бисмо, на пример, желели да удвостручимо обједињену меморију на 1 ГБ и да проширимо интерну меморију са 2020 ГБ на 16 ГБ у МацБоок Аир-у са М256 (512), био би нам потребан додатни 12 хиљада круна. Што дефинитивно није најмање.

Ситуација није много боља за Аппле телефоне. Ако дође време за замену батерије и одлучите да користите неовлашћени сервис, морате очекивати да ће ваш иПхоне (из КСС верзије) приказати досадне поруке о коришћењу неоригиналне батерије. Чак ни ако Аппле не продаје оригиналне замјенске компоненте, тако да нема другог избора осим да се ослони на секундарну производњу. Исти је случај и приликом замене екрана (са иПхоне 11) и камере (са иПхоне 12), након што их замените, приказује се досадна порука. Приликом замене Фаце ИД-а или Тоуцх ИД-а, потпуно сте без среће, ниједан од њих не ради, што приморава Аппле кориснике да се ослањају на овлашћене сервисе.

Исто је и са Тоуцх ИД-ом на МацБоок-овима. У овом случају, неопходно је користити власнички процес калибрације, што само Аппле (или овлашћени сервиси) могу да ураде. Ове компоненте су упарене са логичком плочом, због чега није лако заобићи њихову сигурност.

Зашто Аппле блокира ове опције?

Можда се питате зашто Аппле заправо блокира хакере да дирају у њихове уређаје. У овом правцу, гигант из Цупертина се размеће безбедношћу и приватношћу, што на први поглед има смисла, али на други и не мора. То је и даље уређај оних корисника који би логично требали имати право да га користе како желе. Уосталом, зато је створена снажна иницијатива у Сједињеним Државама "Право на поправак“, која се бори за права потрошача на самопоправку.

Аппле је одговорио на ситуацију увођењем специјалног програма Селф Сервице Репаир, који ће власницима Аппле-а омогућити да сами поправе своје иПхоне 12 и новије и Мац рачунаре са М1 чиповима. Тачније, гигант ће ставити на располагање оригиналне резервне делове укључујући детаљна упутства. Програм је званично уведен у новембру 2021. Према тадашњим изјавама, требало би да почне 2022. у Сједињеним Државама, а затим да се прошири на друге земље. Од тада се, међутим, чини да се тло урушило и уопште није јасно када ће програм заправо почети, односно када ће стићи у Европу.

Мац Студио Цасе

На крају, међутим, цела ситуација око замене ССД модула у Мац студију није могућа како се чини на први поглед. Целу ову ствар је разјаснио програмер Хецтор Мартин, који је прилично познат у Аппле заједници по свом пројекту портирања Линука на Аппле Силицон. Према његовим речима, не можемо очекивати да ће рачунари са Аппле Силиконом радити исто као рачунари на к86 архитектури, или обрнуто. У ствари, Аппле није толико „зао“ за корисника, већ само штити сам уређај, будући да ови модули немају ни свој контролер, а у пракси то нису ССД модули, већ меморијски модули. Поред тога, у овом случају, сам чип М1 Мак/Ултра обезбеђује рад контролера.

Уосталом, чак и гигант из Цупертина свуда помиње да Мац Студио није доступан корисницима, по чему је лако закључити да није могуће проширити његове могућности или променити компоненте. Дакле, можда ће проћи још неколико година пре него што се корисници навикну на другачији приступ. Узгред, Хектор Мартин такође помиње ово – укратко, не можете применити процедуре са ПЦ-а (к86) на тренутне Мац рачунаре (Аппле Силицон).

.