Затвори оглас

Упркос чињеници да до недавно нисам могао да замислим да ће се, поред иПхоне-а у џепу, на мојој руци појавити Аппле Ватцх, иПад и МацБоок на мом столу, АирПодс у мојим ушима и ХомеПод који свира у мом кабинету, времена се мењају. Сада могу мирне савести да кажем да сам укорењен у Аппле екосистему. С друге стране, још увек поседујем Андроид уређај, редовно се сусрећем са Виндовс системом, а сервиси као што су Мицрософт и Гугл офис, Фејсбук, Јутјуб и Спотифај ми сигурно нису непознаница, напротив. Па из ког разлога сам прешао на Аппле и какав је значај ове компаније (и не само) за слепе кориснике?

Приступачност је скоро свуда у Аппле-у

Без обзира да ли узмете било који иПхоне, иПад, Мац, Аппле Ватцх или чак Аппле ТВ, они већ имају програм за читање имплементиран у њима од почетка глас преко, који се може покренути и пре стварне активације датог уређаја. Епл је дуго времена био једина компанија у којој сте могли да користите производе од самог почетка без вида, али је, срећом, данас ситуација другачија. И Виндовс и Андроид имају програме за читање који раде након што се уређај први пут укључи. У десктоп систему из Мајкрософта све ради мање-више поуздано, али Ахилова пета Андроида је недостајући чешки глас, који мора да се инсталира – зато сам увек морао да тражим од видовитог корисника да га активира.

невидоми_блинд_фб_унспласх
Извор: Унспласх

Почеци су једно, али шта је са приступачношћу у оштрој употреби?

Аппле се хвали да све његове уређаје може у потпуности да контролише апсолутно свако, без обзира на хендикеп. Не могу да судим из перспективе особа са оштећеним слухом, али како Аппле ради са приступачношћу за особе са оштећеним видом може. Када су у питању иОС, иПадОС и ватцхОС, ВоицеОвер читач је заиста врхунски. Наравно, јасно је да Аппле брине о изворним апликацијама, али чак ни софтвер треће стране обично није приступачнији него на Андроиду. Реакција читача у систему је заиста глатка, исто важи и за покрете на екрану осетљивом на додир, пречице на тастатури када је повезана спољна тастатура или за подршку брајевих линија. У поређењу са Андроидом, где можете да бирате између неколико читача, иПхоне уређаји су мало осетљивији и лакши за коришћење, посебно у напредним апликацијама независних произвођача за уређивање музике, рад са документима или креирање презентација.

Али са мацОС-ом је горе, посебно зато што је Аппле мало одморио на ловорикама и не ради толико на ВоицеОверу. На неким местима у систему, као иу апликацијама трећих страна, његов одговор је тужан. У поређењу са изворним Наратором у Виндовс-у, ВоицеОвер има вишу позицију, али ако га упоредимо са плаћеним програмима за читање, Аппле-ов програм за читање губи од њих у контролисаности. С друге стране, квалитетан софтвер за одузимање за Виндовс кошта десетине хиљада круна, што дефинитивно није мала инвестиција.

Да ли су Апплеове речи о приступачности истините?

Када радите са иПхоне-ом и иПад-ом, могло би се рећи да је приступачност примерна и готово беспрекорна, где поред играња игрица и уређивања фотографија и видео записа можете пронаћи апликацију којом се може контролисати помоћу читача екрана за скоро сваки задатак . Са мацОС-ом, проблем није приступачност сама по себи, већ течност ВоицеОвер-а. Упркос томе, мацОС је погоднији за слепу особу него Виндовс за одређене задатке, чак и када су у њему инсталирани плаћени програми за читање. С једне стране, Аппле има користи од екосистема, осим тога, неке апликације за креативност, писање текста или програмирање доступне су искључиво за Аппле уређаје. Тако да се дефинитивно не може рећи да су сви производи калифорнијског гиганта тако добро подешени како нам се представљају у рекламама, иако мислим да за креативне слепе кориснике, студенте или програмере има смисла да уђу у јабуку свет.

.