Затвори оглас

Људи ме често питају како могу да радим на рачунару када не видим, или имам ли неку посебну опрему. Одговарам да у свом обичном лаптопу имам посебан софтвер који се зове сцреен реадер који чита све што је на монитору и да ми је рачунар у комбинацији са овим програмом огромна помоћ, без које не бих могао нпр. , чак и дипломирао на универзитету.

А дотични ми каже: „Све знам, али како да радиш на компјутеру ако не видиш?“ Како то контролишете и како знате шта је на монитору или како се крећете по интернету?" Неке ствари се вероватно не могу баш добро објаснити и потребно их је испробати. Ипак, покушаћу да вам објасним како ја контролишем рачунар када не видим, и описати шта је заправо такав читач екрана.

[до ацтион=”куоте”]Читач екрана има било који Аппле рачунар у себи.[/до]

Као што сам већ поменуо, слепа особа не може стварно да користи рачунар ако није опремљен читачем екрана, јер он путем гласовног излаза обавештава корисника о томе шта се дешава на монитору.

Када сам пре више од десет година изгубио вид и требало је да почнем да радим на овако посебно опремљеном лаптопу, препоручили су ми ЈАВС рекавши да је то најпоузданија и најсофистициранија опција у области читача гласа. Нећу вам рећи колико је тада коштао такав уређај, јер ће се за десет година много тога променити, али ако вам је данас потребан „рачунар који говори“, поменути софтвер ЈАВС коштаће вас 65 ЦЗК. Поред тога, морате купити и сам лаптоп. Тачније, слепа особа неће сама платити ову цену, јер сума није мала ни за слабовиде особе, али ће 000 одсто целокупне цене платити Завод за рад, коме је тренутно предата цела социјална агенда. пренео и који стога плаћа и доприносе за компензаторна помагала (тј. рачунар са читачем екрана на пример).

За Хевлетт-Пацкард ЕлитеБоок лаптоп са ЈАВС програмом, који компанија специјализована за модификацију рачунарске технологије за слабовиде нуди по укупној цени од 104 ЦЗК, сами ћете платити само 900 ЦЗК, а држава или порески обвезници ће се побринути преостали износ (10 ЦЗК) . Поред тога, још увек вам је потребан бар један информатичар (или поменута специјализована компанија) који ће учитати поменути ЈАВС софтвер на ваш рачунар. Чак и за обичног корисника, то није сасвим једноставна активност, и дефинитивно не можете то учинити без очију.

[до ацтион=”цитатион”]За слепе, Аппле представља веома повољну куповину.[/до]

Радио сам са ЈАВС софтвером и лаптопима који су радили на Виндовс-у десет година, и свако мало сам нервирао свог златног информатичара говорећи да „компјутер поново не разговара са мном! . Међутим, не могу без свог лаптопа који говори. Без тога могу да чистим што је више могуће или гледам ТВ, али не уживам ни у чему од тога. Осим тога, школски семестар је био у пуном јеку, па ми је што пре требао нови рачунар. Нисам могао да чекам пола године док не добијем право да се пријавим за компензациону помоћ на Бироу рада, или да потражим некога ко би имао времена и знао како да инсталира ЈАВС.

Па сам почео да размишљам о томе да ли Аппле такође има читач екрана. До тада нисам знао практично ништа о Аппле-у, али сам негде чуо за Аппле читаче екрана, па сам почео да сазнајем детаље. На крају се испоставило да сваки Аппле рачунар има читач екрана у себи. Од ОС Кс 10.4, сваки иМац и сваки МацБоок опремљен је такозваним ВоицеОвер-ом. Једноставно се активира у Системске поставке у панелу Откривање, или још лакше користећи пречицу на тастатури ЦМД + Ф5.

Па шта то значи?

1. Читач екрана је потпуно бесплатан за све власнике Аппле уређаја. Зато заборавите на проклетих 65 ЦЗК који су вам потребни да би Виндовс разговарао са вама.

2. Није вам потребна посебна компанија или добродушни информатичар да бисте ваш лаптоп претворили у уређај за разговор. Као слепа особа, све што треба да урадите је да купите МацБоок Аир, на пример, играте га и он ће почети да разговара са вама након неког времена.

3. Када вам се лаптоп поквари, као што је мој, само треба да набавите било који други МацБоок или иМац, покрените ВоицеОвер и можете да наставите да радите и не морате да проведете три дана чистећи и чекајући да неки "момак" отпреми вашу ЈАВС лиценцу за неки вишак лаптопа.

4. Иако се Аппле сматра скупим брендом и врло често га купују људи који желе да кажу свету да га „само имају“, за нас слепи Аппле је веома добра куповина, чак и ако смо приморани да га сами купимо ( када наш компјутер оде у силицијумски рај пре него после пет година и немамо право на допринос од државе), или ће нама пореским обвезницима бити јефтиније ако власт томе допринесе. Хајде, 104 ЦЗК и 900 ЦЗК је мала разлика, зар не?

Наравно, поставља се питање да ли је ВоицеОвер, за који корисник у суштини не мора ништа да плати, уопште употребљив и упоредив по квалитету са, на пример, ЈАВС-ом. Признајем да сам био мало забринут да ВоицеОвер неће бити на истом нивоу као ЈАВС. Уосталом, само око 90 одсто слепих користи Виндовс рачунаре, па можда имају разлога за то.

Први дан са ВоицеОвером је био тежак. Донео сам свој МацБоок Аир кући и само седео са главом у рукама питајући се да ли бих то уопште могао да урадим. Рачунар ми је говорио другим гласом, познате пречице на тастатури нису радиле, све је имало другачији назив и заправо је све функционисало другачије. Међутим, ВоицеОвер има предност у својој интуитивној и софистицираној помоћи, која се може покренути током било које активности. Дакле, није проблем потражити било шта ако не знате како то да урадите. Захваљујући овом свеприсутном извлачењу и окружењу које је лакше за коришћење од Виндовс-а у комбинацији са ЈАВС-ом, након неколико дана потпуно сам заборавио на почетне тренутке безнађа и открио да могу да радим чак и ствари које су ми биле забрањене када сам радио са ЈАВС-ом на МацБоок.

И вероватно је вредно додати да од иПхоне 3ГС верзије, сви иОС уређаји такође имају ВоицеОвер. Да, мислим на све те уређаје са екраном осетљивим на додир, и не, не морате да користите посебну тастатуру или било шта слично – иПхоне-ом се заиста контролише само преко екрана осетљивог на додир. Али прича о томе како су контроле иПхоне-а прилагођене корисницима са оштећеним видом и које предности иОС може донети нама слепим људима биће тема другог чланка.

Аутор: Јана Зламалова

.