Стив Џобс је одлучио да посети Москву почетком јула 1985. године. Циљ је био јасан – настојање да се Мацови продају у Русији. Јобсов радни пут трајао је два дана и укључивао је семинаре са совјетским студентима рачунарске технологије, прославу Дана независности у америчкој амбасади, или можда дебате о пуштању у рад руске фабрике Мац. Комбинујући тако различите ентитете као што су Совјетски Савез XNUMX-их и Аппле, такође буквално бележи разне бизарне теорије и приче. Стога не чуди што је прича о томе како је суоснивач Епла замало упао у невоље са тајном службом КГБ-а повезана и са Џобсовим путовањем у Совјетску Русију у то време.
Они који мало поближе познају историју Епла већ знају да година када је Џобс посетио Москву није била лака за њега. У то време је још увек радио у Аппле-у, али је Џон Скали преузео место генералног директора, а Џобс се на много начина нашао у некој врсти виртуелне изолације. Али дефинитивно није хтео да седи код куће са рукама у крилу – уместо тога одлучио је да посети неке земље ван америчког континента, попут Француске, Италије или поменуте Русије.
Током свог боравка у Паризу, Стив Џобс се сусрео са (тада још будућим) америчким председником Џорџом ХВ Бушом, са којим је разговарао, између осталог, о идеји дистрибуције Мац рачунара у Русији. Овим кораком Џобс је наводно желео да помогне у покретању „револуције одоздо”. У то време Русија је строго контролисала ширење технологије међу обичним људима, а рачунар Аппле ИИ је управо угледао светлост дана у земљи. Истовремено, Џобс је имао парадоксалан осећај да је адвокат који му је помогао да организује пут у тадашњи Совјетски Савез радио или за ЦИА или КГБ. Такође је био уверен да је човек који је дошао у његову хотелску собу - према Џобсу без разлога - да поправи телевизор, заправо тајни шпијун.
До данас нико не зна да ли је то била истина. Ипак, Џобс је зарадио евиденцију у свом личном досијеу у ФБИ-у кроз своје радно путовање у Русију. У њему је наведено да се током боравка састао са неименованим професором Руске академије наука, са којим је „разговарао о могућем маркетингу производа компаније Аппле Цомпутер”.
Прича о тешкоћама са КГБ-ом, коју смо споменули на почетку чланка, садржана је и у познатој Џобсовој биографији Волтера Ајзаксона. Џобс им је наводно „направио неред” тиме што није послушао препоруку да се не говори о Троцком. Међутим, из тога нису произашле озбиљне последице. Нажалост, ни његови напори да прошири Аппле производе на територији Совјетске Русије нису донели никакве резултате.
штета што је чланак кратак
Лепо, осим неколико нетачности...
1985. изашао је Мацинтосх, а не Аппле ИИ
И није могао да се извезе у Совјетски Савез (Мац) – направљен је на Моторола 68000 ЦПУ-у и био је на листи технологија забрањених за извоз у Источни блок.
Здраво, хвала на подсећању и додатку у вези са забраном извоза Мац рачунара. Међутим, поменута реченица значи да је Аппле ИИ 1985. године управо нашао пут до тадашњег Совјетског Савеза.