10. јануара 2006. Стив Џобс је представио нови петнаестоинчни МацБоок Про на МацВорлд конференцији. У то време, то је био најтањи, најлакши и изнад свега најбржи Аппле лаптоп икада. Док је МацБоок Про две године касније поражен од МацБоок Аир-а у погледу величине и лакоће, перформансе и брзина – његове главне карактеристике – остали су.
Неколико месеци након прве верзије од петнаест инча, најављен је и модел од седамнаест инча. Рачунар је носио неоспорне карактеристике свог претходника, ПоверБоок Г4, али уместо ПоверПЦ Г4 чипа, покретао га је Интел Цоре процесор. Што се тиче тежине, први МацБоок Про је био исти као и ПоверБоок, али је био тањи. Ново је била уграђена иСигхт камера и МагСафе конектор за безбедније напајање. Разлика је била и у раду оптичког драјва, који је, као део проређивања, радио много спорије од погона ПоверБоок Г4 и није био способан за писање на двослојне ДВД-ове.
Једна од иновација у МацБоок Про-у о којима се у то време највише расправљало била је промена облика преласка на Интел процесоре. Ово је био веома важан корак за Аппле, што је компанија више него јасно показала променом имена из ПоверБоок, који се користио од 1991. године, у МацБоок. Али постојао је велики број противника ове промене - окривили су Џобса за недостатак поштовања према историји Купертина. Али Аппле се побринуо да МацБоок никога не разочара. Машине које су пуштене у продају имале су чак и брже процесоре (1,83 ГХз уместо 1,67 ГХз за основни модел, 2 ГХз уместо 1,83 ГХз за хигх-енд) него што је првобитно најављено, уз задржавање исте цене. Перформансе новог МацБоок-а биле су до пет пута веће од његовог претходника.
Такође смо поменули МагСафе конектор на почетку чланка. Иако има своје противнике, многи га сматрају једном од најбољих ствари које је Аппле икада смислио. Једна од његових највећих предности била је сигурност коју је пружао рачунару: ако се неко петља са повезаним каблом, конектор се лако одваја, тако да лаптоп није оборен на земљу.
Међутим, Аппле није остао на ловорикама и постепено је побољшао своје МацБоок-ове. У њиховој другој генерацији увео је унибоди конструкцију – то јест, од једног комада алуминијума. У овом облику, варијанта од тринаест инча и петнаест инча први пут су се појавила у октобру 2008. године, а почетком 2009. купци су добили и једноструки МацБоок од седамнаест инча. Аппле се опростио од највеће верзије МацБоок-а 2012. године, када је лансирао и нови, петнаестоинчни МацБоок Про – са тањим кућиштем и Ретина екраном. Варијанта од тринаест инча угледала је светлост дана у октобру 2012. године.
Да ли сте поседовали неку од претходних верзија МацБоок Про-а? Колико сте били задовољни њоме? А шта мислите о тренутној линији?
Извор: Култ Мац
Мислим да данашњи Мацбоокови нису оно што су били. Уклањањем слота за СД картицу, ХДМИ и УСБ-А, ознака "Про" за мене губи смисао. Плашим се да ћу, када мој модел из 2015. нестане, бити приморан да пређем на други бренд као фотограф и повремено сниматељ. Не желим да носим гомилу адаптера са собом ако желим да постављам фотографије у возу или на фотографским догађајима. Жао ми је због онога што су урадили том лаптопу..
Данашњи МацБоок-ови су много мање практични од ранијих модела. Нема стражњих слотова, мали ХДД и прескупи. И Кук није изненађен што продаја Мац-а опада.
Поседујем обе верзије За 2015. и 2016. доста брзо сам се навикао на недостатак портова, не пропуштам мацсафе, напротив, ценим могућност напајања са обе стране. Оно што ми не одговара је што је стара тастатура била горња а трекпед можда није у новом моделу, па гигантски вод нечасно помера нешто дланом. А највећа глупост коју су господа из Епла измислила је излаз за слушалице на десној страни, мада ја најчешће користим Беатс про који имају опцију повезивања кабла на десно, па га имам укључен лево, јер нагињем десну слушалицу да бих слушао. Сви професионални уређаји имају излаз на левој страни, а велика већина слушалица има кабл на левој страни, ако то не води до оба. Али напротив, најбоља ствар коју нови Мац има је Тоуцх ИД. Убијало ме је свако мало пријављивање са лозинком. И Тоцх Бар, могу да свирам срање са клавијатуре у ДЈ аликцијама, а чак немам ни ДЈ контролер.
Тренутни Мацбоок Про је трагедија. Легенда се завршила 2011. када су угасили 17″МБП, а онда је све било низбрдо. Први Ретинас Мид 2012. су ипак нешто вредели захваљујући раном усвајању Иви Бридге-а и стога пристојном односу цене и перформанси.
Али тренутна 2019. је комад смећа – са и9, има термално смањење, тако да мора да се смањи са 2,9 ГХз на 2,2 ГХз под оптерећењем... чему онда, забога, процесор? +10к у поређењу са и7, око 3 секунде након чега се хлади, али Турбо Боост на 4,8 никада — тако да се исплати. +12к за 32ГБ РАМ-а. 32 ГБ би требало да буде апсолутни стандард за рачунар од 100 хиљада ових дана. Углавном зато што измишљају глупости попут ТоуцхВхатеверБарс-а, (јер програмери уопште не користе функцијске тастере, зар не), и друге колор траке и сличне глупости. Данас, последњи МБП који вреди било шта је Ретина 2015. Штета што је добио Р9 М370Кс ГПУ, а не ГТКС 960М.